Kapacitet za „žvaći“ a ne „progutaj“

Kapacitet za mišljenje

Da odmah na početku razjasnimo šta podrazumeva naslov ovog teksta, odnosno da u samom uvodu sa vama podelim ideju od koje sam pošla a vi je sažvaćite sami. 🙂  Naslov se odnosi na kapacitet za mišljenje, odnosno na to da je svaki proizvod, svaka misao, predlog ili sadržaj koji dobijamo od okoline nebrušeni dijamant ili „otrov“ za nas… Neophodno ga je obraditi, odnosno sažvakati, kako bi dobio značenje i smisao baš za nas. Odbijanje tih nebrušenih materijala, čini da se naš unutrašnji svet muči i troši energiju na odbijanje tih materijala. Suprotnost tome, ekstremno ponašanje bi bilo besmisleno „gutanje“ svih tih sadržaja koji nam se nude.

To znači da isti sadržaj, na mene i na tebe neće uticati isto, kao i to da u određenom trenutku isti sadržaj može da prija, a u narednom da bude koban. Da li je sadržaj koristan zavisi od našeg žvakanja i trenutnih okolnosti u kojima se nalazimo.

„Ćuti…proći će…“

Sigruno ste bezbroj puta čuli „ćuti, progutaj…proći će“ … bilo da su majke i bake iz najbolje namere to govorile kada je u pitanju sirup za kašalj koji je odvrtanog ukusa, jelo koje ne volite ili ste takve poruke dobijali od svojih bliskih ljudi kada se radi o osećanjima i odnosima u kojima se nalazite. Ovde govorimo o šteti koje su takve rečenice mogle da nanesu u doživljaju sebe, u doživljaju i poziciji u partnerskom odnosu, a i koliko je to moglo imati uticaj i na profesionalni razvoj. Kako sam nazvala kapacitet za „progutaj“, u sebi sadrži trpljenje, izjedanje iznutra, osećaj nemoći i bespomoćnosti, nekritičko razmišljanje, ulogu žrtve i nezdrave mehanizme odbrane. Kada je neko razvio takvu vrstu kapaciteta, može i na momente da se oseća snažno…jer zaista koliko te osobe mogu tereta da nose na leđima i u duši. Međutim, kod te osobe posle nekog vremena ne postoji značajna razlika u tome šta sve „guta“. Da li su to nove prilike, ljubav, zadovoljstva ili su verbalne uvrede i sputavanja, više ništa od svega toga nema nikakav ukus. Nagomilava se, zatrpava i lepi se za potisnute zdrave načine funkcinisanja. Postoji osećaj istrošenosti, umora, nevolje i zarobljeništva. Potrebno je vreme, nov i zdrav odnos, iz kog će osoba slobodno moći da promišlja, da čuje sebe i radi na svojim unutrašnjim doživljajima.

Šta dobijamo odlaskom na psihoterapiju?

Psihoterapija je baš to, proces, tokom kog možete čuti sebe, ozvučiti svoje misli i dati prostor sebi…da osetite kakvog je ukusa to što mislite, odnosno šta dobijate sve kada počnete da „žvaćete“. Osobe koje već poseduju kapacitet za „žvakanje“, poseduju kapacitet za mišljenje, imaju mnogo veći spektar osećanja, a to ne znači da se one uvek osećaju pozitivno. Ne, to znači da su većinu svojih misli i doživljaja proradile, na način koji je njima svojstven i okej su sa tim da postoje oblasti u kojima nisu brilijantne, da im nešto i ne ide od ruke, da je osećaj koji je tu, zaista tu i njihov je… Takve osobe su svesnije, svojih kvaliteta i svojih granica, svesnije su da ako neko uporno pokušava da probije njihove granice i da im nešto nametne da „progutaju“ odreaguju u skladu sa tim kako se osećaju. Takve osobe slobodno kažu čuveno i moćno „ne“ na nešto što ne žele, sa jasnom porukom svom sagovorniku. Kratko „ne“ je zauzimanje stava i održavanje granice, ima za cilj održavanje odnosa a ne narušavanje istog.

Svet u kome živimo, ovo naše savremeno doba, prepuno je sadržaja i serviranja brzih rešenja, brzih odgovora, propagiranje pozitivnih misli i načina življenja nezdravim putevima. Agresivno i manipulativno istaknute neodoljive ponude koje su od vas daleko samo na jedan klik. Zaista je  teško zaustaviti se na sekund i pomisliti  „šta je to što ja stvarno želim?“ ili „šta je to što meni suštinski treba?“, kada je između vas i ponude ostalo još samo da „progutete“.

Ako ste već sami počeli da žvaćete ovu ideju od početka, nastavite… i otkrijte šta ona za vas znači i kakvog je ukusa. A o ukusima (ne)ćemo raspravljati! 🙂