Individualna psihoterapija

Individualna psihoterapija predstavlja odnos između terapeuta i klijenta koji karakteriše međusobna interakcija, uvažavanje i prihvatanje. U dogovorenoj i strukturisanoj razmeni verbalnih i neverbalnih sadržaja, klijent uči o svojim ponašanjima, raspoloženjima, osećanjima i razmišljanjima. U toku terapije, kroz odnos sa terapeutom, klijent uspeva da razume sadržaje koji su mu bili nejasni i koji su mu remetili funkcionisanje, uspeva da preuzme kontrolu nad svojim životom, usvaja zrele mehanizme prevladavanja problema i reagovanja na stresne situacije.

Individualna psihoterapija klijentu pomaže u savladavanju intezivnih osećanja i misli koje donose svakodnevne životne situacije, ali i probleme nastale kao uticaj traumatičnog iskustva, medicinske bolesti ili gubitka. Psihoterapeut takođe pruža klijentu podršku ka promeni kada su u pitanju specifični mentalni poremećaji, poput depresije ili anksioznosti.

Ciljevi individualne psihoterapije mogu biti različiti, a odnose se na prevazilaženje trenutnih problema u svim oblastima života, do suočavanja sa ozbiljnijim psihičkim problemima  ( fobije, depresija, panični napadi,...), a takođe mogu da se odnose na  lični razvoj i bolji kvalitet života, kroz otkrivanje novih potencijala i uvida o sebi i drugima.

Postoji više modaliteta psihoterapije, a za koju će se klijent odlučiti zavisi od njegovih osobina ličnosti kao i od priorode samog problema zbog kojeg se javlja na terapiju - naravno i grupna psihoterapija je jedna od njih.

Sve modalitete karakteriše odnos poverenja i jednakosti između klijenta i terapeuta, odnosno savez koji prave međusobno. Ove karakteristike su od suštinske važnosti za efikasan rad i dobit od psihoterapije.

Seanse se obično održavaju jednom ili dva puta nedeljno u trajanju od  45-50 minuta. Učestalost seansi i trajanje terapije zavise od ciljeva terapije koje klijent i terapeut zajedno definišu na početku procesa.

 

Psihoanaliza i psihoanalitički metod

Psihoanaliza se se odnosi na složenu teoriju o čovekovom mentalnom funkcionisanju, gde nesvesni procesi i sadržaji kao što su impulsi, fantazije, snovi, osećanja imaju presudnu ulogu u doživljajima i ponašanju. U teorijskim osnovama psihoanalize, jesu iskustva iz ranog perioda psihičkog razvoja koja su tada bila svesna, a složenim psihodinamskim procesima postala nesvesna, a kao takva veliki su uzročnik onoga što nam se dešava sada i ovde.

U periodu od 1892. do 1905.godine temelje psihoanalitičkog metoda je postavio osnivač psihoanalize Sigmund Frojd (Sigmund Freud). Nakon početka psihoanalize, usledila su i otkrića o strukturi i funkcijama nesvesnog koje su dobijene na osnovu psihoanalitičkog metoda. Pojam psihoanalize i područja primene njenih otkrića, danas je mnogo širi, tako da psihoanaliza danas obuhvata i teoriju ličnosti,, teoriju psihopatologije ličnosti, ali istovremeno i antropologiju, teoriju o društvu, kulturi i civilizaciji u najširem smislu.

Psihoanaliza i psihonalitčki metod bavi se prevođenjem nesvesnih impulsa i motiva, koji imaju veliki uticaj na ponašanje I osećanja čoveka u svesne  procese, što dovodi do psihološkog razvoja i trajnog otklanjanja emocionalnih tegoba. Psihoanalitičkim metodom prevode se nesvesni sadržaji u svesno, te klijent u tretmanu vremenom, sloj po sloj osvaja svoje mentalne funkcije koje nije bio u stanju da kontroliše i koji su funkcionisali mimo njegove svesne kontrole. Kroz psihoanalitičku psihoterapiju, koristi se tehnika  slobodnih asocijacija, koja klijentu daje mogućnost izbora bilo koje teme. U toku psihoterapijskog procesa psihoterapeut prati sve svesne i nesvesne procese koji se dešavaju i svojim intervencijama, klijenta dovodi do uvida koji se odnose na njegov unutrašnji svet i na njegovo funkcionisanje.

 

Transakciona analiza

Transakciona analiza je psihoterapijski pravac koji je razvio psihijatar Erik Bern. Ovaj pristip nam objašnjava kako i zašto možemo, kao odrasli, nastaviti da ponavljamo strategije koje smo razvili u detinjstvu, čak i kada one proizvode rezultate koji su samo-poražavajući ili bolni. Rane odluke prestaju da budu funkcionalne u kasnijim periodima života i potrebno je da budu promenjene u skladu sa aktuelnim uslovima u suprotnom one koče samoaktualizaciju ličnosti i sprečavaju je da dostigne optimalne kapacitete u različitim oblastima života, utiču na egzistencijalnu poziciju, komunikaciju, odnose sa drugima, one predstavljaju prepreku rastu i razvoju ličnosti.

Ono što je specifično za transakcionu analizu jeste ugovorna metoda putem koje se klijent i terapeut zajedno dogovaraju o zajedničkom cilju rada koji su često usko vezani za promenu ranih odluka, deleći podjednaku ogovornost za psihoterapijski proces i njegov krajnji ishod. Pored terapijskih veština Transakciona analiza nudi teoriju ličnosti, teoriju psihopatologije i poseban pogled na svet. Bez obzira na razlog zbog kojeg se osoba javi na terapiju – da li su to neke psihološke teškoće ili svakodnevni životni problemi, ona im omogućava da razumeju sebe i dođu do rešenja.