Grupna psihoterapija

Grupna psihoterapija je oblik tretmana pojedinca u grupi, u kom je pored psihoterapeuta veliki terapijski činilac i sama grupa. Pored osnovnih elemenata psihoterapije, koriste se i terapijski potencijali grupne situacije. Način komunikacije u grupi jeste slobodnolebdeća i nestrukturisana diskusija. Izneti verbalni sadržaji, neverbalna komunikacija i interakcija među članovima grupe, analiziraju se i tumači se njihovo nesvesno značenje.

Cilj grupne psihoterapije može biti otklanjanje simptoma, poboljšanje kvaliteta interpersonalnih odnosa, poboljšanje kvaliteta života, ali i postizanje promene u strukturi ličnosti, na osnovu prorade nesvesnih konflikata u grupi.

Grupna psihoterapija se oslanja na više idejnih izvora a glavni pripadaju socijalnoj psihologiji, teoriji psihoanalize, teorijama sistema i grupnoj dinamici. Postoje različite škole i tri glavna pravca u određenju analitičkih grupnih psihoterapija: grupna analitička psihoterapija, psihoanaliza u grupi i psihoanaliza grupe.

 

Kako to izgleda u praksi?

Grupu sastavlja i vodi psihoterapeut, a idealan broj za malu analitičku grupu je sedam. Sedam članova jedne grupe mogu biti žene, muškarci, mlade osobe, ljudi zrelog ili starijeg doba, ljudi koji se pojedinačno osećaju usamljeno ili odbačeno, oni koji osećaju da im „nešto fali“ u životu i ako ne znaju to nešto da definišu, ali su nestrpljivi i radoznali da saznaju šta je to. To su ljudi koji imaju motiv i potreban im je osećaj pripadnosti, osećaj slobode izražavanja mišljenja i emocija, bez osude. Na grupnoj psihoterapiji to su bazični načini komunikacije.

Selekciju klijenata, rukovodeći se principima heterogenosti i homogenosti vrši psihoterapeut.

Standardna dužina grupne analitičke seanse je jedan i po sat, a učestalost jednom ili dva puta nedeljno. Pored broja članova grupe, trajanja i učestalosti seansi, grupna analitička situacija sadrži jasan terapijski okvir, definisan oblik grupe (zatvorena ili sporootvorena forma grupe), kao i prostor i način sedenja. U prostoru tokom seanse, članovi grupe sede u krugu, kako bi imali osećaj ravnopravnosti i zajedništva, omogućen je kontakt licem u lice. Psihoterapeut uvek sedi na istoj stolici, time stvara seting i postojanost grupe, dok posmatra i prati dinamiku članova grupe, kao i njihove promene rasporeda sedenja tokom procesa psihoterapije.

Psihoterapeut takođe uvodi principe poželjnog ponašanja  i postepeno uvodi grupnu analitičku kulturu, gde bilo koja odstupanja imaju dinamički značaj. Članovi grupe su pre ulaska u grupnu psihoterapiju obavešteni o okvirima, pravilima i načinu rada od strane psihoterapeuta.

 

„Mnogi klijenti ulaze na terapiju uznemirujućom mišlju da samo oni imaju određene zastrašujuće ili neprihvatljive probleme, misli, nagone i maštarije“ – I. Jalom.

 

Iako je tačno da je svako od nas jedinstven i može imati jedinstvene životne okolnosti, niko od nas nije sam u tome. Grupna terapija je mesto na kome klijenti počinju to razumeti i osećati. Mesto koje smanjuje izolaciju i otuđenost, povećava osećaj „svi smo u ovome zajedno“ i normalizuje patnju. Učesnici često imaju slične probleme, a grupna dinamika im pruža mogućnost da posmatraju kako drugi postupaju u odnosu na sopstvene i kako reaguju na povratne informacije drugih i terapeuta. Sve to pojedincu omogućava novu perspektivu sagledavanja problema, olakšava put ka promeni i poboljšanju njegovog kvaliteta života.

Vremenom, grupa postaje mreža. Ta mreža stvara osećaj da će vas neko uhvatiti, ako se dogodi da padnete ili posustanete. U takvim situacijama, grupa pomaže da stanete na noge i uspostavite ravnotežu.