Rad sa decom sa smetnjama u razvoju

“Duša se leči kada ste među decom.”  – Fjodor Dostojevski

 

Koja je Vaša prva asocijacija kad pomislite na DETE!? Ljubav! Radost! Igra! Živahno? Razdragano? Radoznalo? Uplašeno? Umiljato? Nevaspitano! Nestašno! Šta god da ste pomislili sigurno da postoji dobar razlog i osnova za to. Odlika svakog deteta jeste da uči i da se razvija. Dete i treba da bude nestašno, radoznalo, da ispituje Vaše granice, da ispituje pravila koja mu se nameću u ovom svetu,  koja ono postepeno spoznaje, usvaja, trudi se kako da ih savlada, da se prilagodi ili traži način da ih zaobiđe. Dete sa smetnjama u razvoju takođe, ispituje Vaše granice, ima u sebi i LJUBAV i RADOST, želi da se igra, može biti živahno, razdragano, radoznalo, uplašeno, umiljato, nevaspitano i nestašno.

 

Ko su deca sa smetnjama u razvoju?

Dete, kao i svaki čovek na ovom svetu, ima sklop svojih autenticnih i individualnih karakteristika, mogućnosti, načina na koje ispoljava emocije i potrebe. Svako dete prolazi kroz identicne faze razvoja, raste i spoznaje sebe, svoje bližnje i svet oko sebe. Detetu (sa smetnjama) u razvoju potrebno je vreme, da otkrije šta voli da radi, šta mu dobro ide, da nauči nove stvari pa da se time hvali i ponosi, da sazna šta mu ne prija,  za koju aktivnost mu je potrebna pomoć, šta je njegov skriveni talent? Nekome treba više vremena, neko u tome uspe vrlo brzo, a neko možda ne savlada sve ovo ni odraslom dobu ili pak posustane u jednom periodu života, te mu je potrebna podrška. Deca sa smetnjama u razvoju, otežano savladavaju „prirodne zadatke“ koji se nameću u fazama razvoja, te kasne ili ostanu zaglavljeni u jednoj od njih. Gde god da su se zaustavili na razvojnom putu, svi i dalje imaju potrebu da uče nove stvari, imaju potrebu da odmaraju, da jedu slatkiše, imaju potrebu za druženjem, imaju potrebu da budu „veliki i samostalni“ baš kao njihovi roditelji, mnogi od njih zaista imaju dara za specifične aktivnosti (talent za pevanje, sviranje instrumenata, dar za crtanje, mogu biti pedantni i precizni, nepogrešivi sa brojevima…). Oni možda ne mogu sami da otkriju ili da saopšte svoje potrebe ili talente, ali uz nečiju pruženu ruku koja ih vodi i poklonjenu pažnju stvara se jedan neverovatno lep i neiskvaren svet, u kome je komunikacija jednostavna, a potrebe i veštine su očigledne.

 

Rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Tokom dugogodišnjeg rada sa decom sa smetnjama u razvoju možemo da vičemo na sav glas koliko je svet koji delimo sa decom sa smetnjama u razvoju lep i da istaknemo ono što Fjodor Dostojevski zapisao pre nego što smo se mi i rodili, a to je da se “duša leči kada ste među decom.” U toku našeg rada i druženja sa njima, pružajući im podstrek i pažnju, poklanjali su nam svoja srca i osmehe, sve one najčistije emocije i bili su nesebični u tome.

Naš rad se zasniva na učenju kroz druženje, na savladavanju prepreka kroz igru i na pružanju  ljubavi i pozitivne energije kroz svakodnevne aktivnosti.

Rezultati rada jesu: napredak deteta, zadovoljan roditelj i ostvaren cilj koji smo zajedno postavili.

U radu sa decom sa smetnjama u razvoju, važno nam je da unapredimo veštine komunikacije, da uspostavimo bazične navike samoposluživanja i da obogatimo interakciju sa socijalnim okruženjem. Važno nam je da idemo malim i sigurnim koracima, da dete bude što funkcionalnije za sebe, da može da održi svoju ličnu higijenu, da može da namaže marmeladu na parče hleba, da može da se presvuče ako su mu rukavi mokri od pranja sudova, da može da ostane nekoliko sati sam u kući dok roditelj ne završi obaveze koje ima van kuće. Time je dete sa smetnjama u razvoju funkcionalno i za svoju porodicu. Socijalnu mrežu ili mrežu podrške porodici, treba da gradi cela porodica sa drugim porodicama sa kojima ima zajednička interesovanja i sa ljudima koji su otvoreni za druženje i žele da budu deo njihove socijalne mreže. Time je porodica funkcionalna, ali je i dete kao pojedinac, deo sistema i deo društvene zajednice. Sledeći korak bi bio put kojim bi se adolescent sa smetnjama u razvoju osposobljavao za rad u radno okupacionom centru, zantaskoj radnji, manjem preduzeću. Prilikom pronalaženja radnog mesta u lokalnoj zajednici, potrebno je sagledati sve mogućnosti i kapacitete, kako bi se mlada osoba sa smetnjama u razvoju dobro osećala u svom radnom okruženju i time bila društveno koristan član našeg društva.