Spavanje i snovi – zašto su važni?

Spavanje je stanje umanjene budnosti koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Za vreme spavanja, dešavaju se različiti procesi, koji su važni za čovekov psihički svet. Spavanje i snovi – zašto su važni i u modernom dobu? U svetu gde se promene i aktivnosti dešavaju ubrzano, protok informacija i tempo življenja je drastično izmenjen, spavanje je postalo uslov zdravlja.

Spavanje

Potreba za spavanjem je urodjena, prirodna i periodična kod svih ljudi i životinja. Količina koja je neophodna za svakog je individualna, ali dosta zavisi i od životne dobi u kojoj se osoba nalazi. Bebama je potrebno oko 16h spavanja, a najveći procenat odraslih spava u proseku od 6-10h u toku jednog dana.

Spavanje je fascinantno mnogim naučnim disciplinama, a u oblasti mentalnog zdravlja izuzetno je važno. Spavanje gotovo uvek utiče na psihičko stanje i unutrašnji svet. Kroz poremećaje spavanja možemo bolje i da razumemo celokupno stanje čoveka koji ima određene tegobe.

Kvalitet spavanja

Kvalitet spavanja zavisi od uslova u kojima čovek spava ali i od njegovog opšteg psihičkog, emotivnog i zdravstvenog stanja.

Spavanje je važno zbog učenja, pamćenja, očuvanja i skladištenja energije, stabilizacije raspoloženja i opšteg psiho-fizičkog funkcionisanja. Kod osoba sa poremećenim ritmom spavanja (smenski rad, potreba za dužim spavanjem ili nesanice) mogu postojati indikacije za narušavanje psihičkog ili zdravstvenog funkcionisanja.

Produženo spavanje ujutru, teško ustajanje, vikend spavanje, spavanje posle posla mogu da se razumeju kao beg i odbrana od nečega što je u realnosti zastrašujuće i teško za podnošenje. Nesanice i teško uspavljivanje mogu da se tumače kao povećana anksioznost i druga negativna osećanja prema sebi (krivica, ljutnja, stid). Umereno spavanje i adekvatan ritam spavanja važan je i utiče na kvalitet čovekovog života.

Snovi

Uz kvalitetno spavanje idu i lepi snovi. San se definiše kao mentalna funkcija u toku spavanja. Da bi spavanje proteklo u miru, da bi bilo kvalitetno podrazumeva se i miran san. Kao pokazatelj brige i ljubavi, među roditeljima i decom, između partnera, uveče pred spavanje pored „laku noć“ je i „nešto lepo sanjaj“.

Koja je funkcija snova i sanjanja?

Snovima je najveća pažnja posvećena u okviru psihoanalize, čiji je osnivač Sigmund Frojd. On je u svom psihoanalitičkom radu i prvenstveno u knjizi Tumačenje snova, govorio o funkcijama i značenjima sna. Frojd je snove video kao „carski put ka nesvesnom“ i definisao ih je kao nesvesno ispunjenje želja. U snovima je video potisnute nagonske želje, koje su se naslanjale na slučajno prisutne draži u toku dana i doživljaje koji su bili povezani sa svesnim funkcionisanjem. Krajnji i manifestni deo sna bio je produkt rada sna, kroz cenzuru, pomeranje, sažimanje i ublažavanje nesvesnih želja, fantazija i delova koji su potisnuti.

Snove niko ne može da kontoliše. Snovi su često praćeni intezivnim osećanjima. Mogu biti neobični, šašavi, bizarni, mogu biti neprijatni ali i vrlo ugodni. Snovi su u psihoanalitičkoj terapiji i psihoanalizi značajni, jer su još jedan vid komunikacije klijentovog nesvesnog. Analiziranjem, asociranjem i tumačenjem snova, povezivanjem sa kontekstom, sadržajima i osećanjima na svesnom nivou, možemo bolje da razumemo funkcionisanje i trenutno stanje osobe čiji je san.

Povezanost snova i psihičkog života

Ljudi posle spavanja i nekih snova, mogu da misle da se bez razloga loše ili dobro osećaju. Dešava se da se i ne sećaju šta su sanjali, ali njihovo nesvesno je u toku spavanja bilo aktivno i „živo“, te je uspelo na neki način da ostavi trag (ne)prijatnosti.

Neretko se dešava da se u spavanje „beži“ a posle spavanja se budi još „umorniji“…

Da li se pitate šta je to što vam u stvari ne prija? A nije ni jastuk, ni večera, ni kiša koja pada ceo dan…

Zbog čega je prisutno to loše osećanje od kog pokušavate da pobegnete, a uspe da vas stigne čak i u toku spavanja?